May 17, 2016

Santorini, Greece #1 - Houston, we have a problem



ENG 

Day 0 - Flight from Barcelona to Santorini, Greece

8h: I'm ready. Everything's packed. "Give me just a minute to finish the coffee and we can go" - I said to Ulises. I'm taking the last sip from my favorite mug I bought in Athens when I was 18. I'm staring at well known  carvings on the mug, suddenly thinking so much about Athens without any idea that this city would play its role some hours later...

9h: Train ride to the airport. I can't believe we're going to Santorini. I'm so excited!

12h: Our flight is delayed. Oh, noooot again! Well, it's not a big deal. At least there's time for another coffee and I need it. I'm heading to the coffee machine. The coffee tastes like sh** but hey, it's caffeine and this is going to be a loooong day.

14h: The airplane is flying somewhere over Italy. The stewardess is telling how sorry she is because they forgot the catering. That's random haha! Oh, but what a relief, I thought! As soon as I heard her speaking I thought she would tell that there is some problem with the flight and that we must land in Athens or something.

15h: We're about to land! I can see the islands. Which one is ours - I'm thinking all excited. Now the pilot is speaking: "We're sorry to inform you that we can't land to Santorini because of the strong wind. We'll land in Athens". Whaaaaat? I can't believe it! I knew it! I just knew it. First the mug, then my intuition. The gut was telling me all the time but I wouldn't listen to it.

15:30h: Ok, It's not a biggie. I'm excited actually. This is a new adventure and I like adventures. We'll maybe stay in Athens for a day. That's cool. I want to be positive.

15:45h: They're telling us that the airport in Santorini is closed and it won't be open today. Long story short, we've been stuck inside of the airplane in the Athens for hours without any information and without food or water!

20h: The decision is made. The airplane is going back to Barcelona! Noooooo! Why? Why they can't just leave us in a hotel in Athens (a typical scenario in these cases) and try to land tomorrow? Why would we cross the whole Europe again? It doesn't make sense. This is not happening!

23h: 3 hours later we're back in Barcelona. I'm having laugh attacks in order to keep my mind calm. The airport organization is horrible and 2 hours later they gave us a hotel voucher and there we are in a fancy Barcelona hotel. And there I am sitting on the bed, staring at the wall and thinking how crazy is being in Barcelona and staying in a hotel instead of going home. I should be in Santorini now, in a hotel that I paid for. Am I having another nightmare? It's 2am and they're waking us up in 1 hour.

Day 1 - Are we going to make it?

3h: I had 30 minutes of sleep and I'm eating a hotel muffin, the only real food I've seen in long time. It's like a dream. A nightmare. I want to wake up yesterday, I want to erase this day and try it all over again. Other part of me just wants to go home and forget about everything.

5h: There's no giving up. Oh, no! I'm going to make it to Santorini, no matter what! Well, despite the fact that there are another 3 hours of flight in order to try to land again.

7h: The flight is on time. Ok, weather, please be good to us. I wouldn't stand crossing the Mediterranean 4 times in a row.

8h: I'm exhausted. All my past dreams about being a stewardess and regrets for not going for it faded away like those fluffy clouds we're leaving behind.

10h: Few turbulences later, the pilot is telling us that weather is not as bad as yesterday and he's going to try to land. Whaaaat? Try? How can you TRY to land? You're doing it or not. There's no maybe, no trying. Trying is risking! Omg! I don't like how that sounds. I'm seeing the island. There's a huge rock and we're flying directly to it. I feel sick. Are we gonna die? If we survive, I'm never going back to Santorini! Never! Ever! I try not to panic or vomit, the airplane is shaking. The wind is still strong. And suddenly, we're touching the ground. I don't know if I want to cry from happiness or from stress. We're all applauding to the pilot and looking so revealed that we've made it. We made it to Santorini, live, safe and sound. Well, kind of. It only took us 21 hours of agony, 9 hours of flying and crossing Europe 3 times in a row.

17h: After few hours of sleeping, we're stepping outside and now the magic begins. All the trouble was worth it. I can't believe what I'm seeing. How is this even possible? There is so much beauty on Santorini, this island that I must see again. I just have to. I know I said I wouldn't but I will. Even if I have to live this all over again. I told you I like adventures :p

If you're still here, thanks for joining me. Stay tuned for more and enjoy the photos from our first day. We're in Fira, the capital of Santorini. I'll talk you about it and all the nice stuff in next posts. No more drama. I promise  ;)


ESP


Día 0 - Vuelo de Barcelona a Santorini, Grecia

8h: Estoy lista. Todo está preparado. Dame solo 1 minuto para terminar el café y podemos irnos - se lo dije a Ulises. Estoy tomando el último trago desde mi taza favorita que compré en Atenas cuando tenía 18 años. Estoy mirando los dibujos que tiene y me pongo a pensar en Atenas sin menor idea de que esa ciudad sería tan importante solo unas horas más tarde... 

9h: Estamos llegando al aeropuerto. ¡No me puedo creer que nos vamos a Santorini! Qué ilusión!

12h: Nuestro vuelo va con retraso. ¿Oooootra vez? ¡La mala suerte que tengo! Bueno, por lo menos hay tiempo para tomar otro café. Lo necesito. Además, algo me está diciendo que este será un día muy largo. Estoy cogiendo el café de la máquina. Tiene un sabor horrible pero que más da, es cafeína y es lo que importa ahora.
14h: Estamos volando encima de Italia. La azafata pide disculpas por que se les olvidó el catering. ¡Menos mal! - pensé. En un momento creí que iba a decir que por una u otra cosa, tenemos que aterrizar en Atenas o algo.

15h: Estamos a punto de aterrizar. Estoy viendo las islas. ¿Cuál será la nuestra? - pienso emocionada. De repente, se escucha la voz del piloto: Lo sentimos pero no podemos aterrizar en Santorini por el viento. Aterrizaremos en Atenas. ¿Qué? ¡No me lo puedo creer! Lo sabía! Primero la taza, luego mi intución. Todo me decía que esto iba a pasar, pero lo ignoraba.

15:30h: Vale. No pasa nada. De hecho, estoy ilusionada otra vez. Es una aventura. Las aventuras molan. Quizá tenemos opotrunidad de ver Atenas por un día. Quiero pensar el lo bueno.
15:45h: Nos están diciendo que el aeropuerto en Santorini está cerrado y que no se sabe cuando lo van a abrir de nuevo. No me quiero enrrollar mucho, pero básicamente pasamos horas y horas dentro del avión aparcado en Atenas, sin saber que va a pasar, sin comida o agua.

20h: Despues de 4 horas en el avión nos dicen que nos llevan a Barcelona! Nooooo! Esto no está pasando. ¿Qué sentido tiene irnos a Barcelona desde Atenas, en vez de quedarnos en un hotel en Atenas (como suele pasar en estos casos) y mañana intentar de nuevo?

23h: 3 horas más tarde estamos de vuelta en Barcelona. Después de todo. Tengo ataques de risa para no llorar. No os imagináis la pesíma organización del aeropuerto donde pasamos un par de horas desesperados ya, esperando que alguien nos diga algo. Al final, nos llevan a un hotel. Estoy pensando que raro se me hace pasar esta noche aquí en Barcelona, en vez de irme a casa. ¡Qué raro se me hace que no estoy en Santorini, sino aquí! Todo parece un sueño, una pesadilla. Y como no, son las 2 de la madrugada y nos despiertan en 1 hora.
Día 1: La aventura sigue 

3h: Dormí solo 30 minutos y estoy comiendo un muffin del hotel, la primera comida en muchísimas horas. No tengo ni ganas ni fuerza de seguir con esto. Quiero despertarme ayer y que todo salga bien. Otra parte de mí solo quiere irse a casa y olvidarse de todo.

5h: Ok. El vuelo sale dentro de 2 horas. Tengo esperanza a pesar de que se trata de otras 3 horas de vuelo y nunguna señal de que podamos aterrizar.

7h: Estamos en el avión. Querido tiempo, por favor, pórtate bien. No podría soportar volar toda Europa 4 veces seguidas.

8h: Estoy reventada. En el pasado quería ser azafata. Gracias a esto, ese sueño se queda detrás para siempre, como las nubes que estamos dejando por el camino.
10h: Después de unas cuantas turbulencias, el piloto está diciendo que el tiempo no está tan mal como ayer y que intentará aterrizar. ¿Qué? Intentar? Cómo vas a INTENTAR a aterrizar? O lo haces o no lo haces. No hay quizá, no hay intentos. Intentar siginfica ponernos en riesgo. Ufff, no me gusta como suena eso. Estoy viendo la isla. Hay una roca enorme y estamos volando en su dirección. Me siento mal. Teng0 nausea. ¡No me quiero morir aqui! Si sobrevivimos no voy a volver a Santorini nunca! Nunca jamás! Estoy intentando no entar en el pánico y no vomitar. El avión está temblando. El viento sigue siendo fuerte. Y de repente, hemos tocado la tierra! No sé si quiero llorar de felicidad o por el estrés. Todo el avión está aplaudiendo al piloto. Estamos aquí, vivos, sanos y salvos. Creo. Estamos es Santorini, 21 horas más tarde, después de 9 horas de vuelo y después de volar toda Europa 3 veces seguidas.

17h: Después de una siesta larga y la vuelta a la normalidad, hemos salido fuera del hotel. Ahora empieza la magia. En ese instante ya no puedo creer que existe algo como Santorini, una de las islas griegas que me tiene enamorada para siempre. Tan enamorada que tendré que volver seguro, aunque pase todo de nuevo.

Ahora os dejo con las fotos que hicimos ese día en Fira, la capital se Santorini. Os hablaré más de ella y la isla en general en los sigientes posts. Ahora toca solo disfrutar. El drama ya se acabó ;)
SRP
Dan 0 - Let na relaciji Barselona - Santorini

8h: Spremna sam. Sve je spremno. "Daj mi samo minut da završim kafu i možemo da idemo" - kažem Ulisesu. Ispijam poslednji gutljaj iz moje omiljene šolje, kupljene u Atini kada sam imala 18 godina. Gledam u dobro poznate crteže na njoj i na trenutak jako mislim na Atinu. Tog trenutka nisam znala da će baš ona odigrati veliku ulogu tog dana i to samo nekoliko sati kasnije.

9h: Voz se približava aerodromu. Ne mogu da verujem da idemo na Santorini! Srećna sam kao malo dete.

12h: Let je odložen. Pa zar opet? Ok, neću da se nerviram. Eto prilike za još jednu kafu. Biće mi potrebna jer već vidim da će ovo biti dug dan. Ubacujem sitniš u automat za kafu. Ovo je najgora kafa koju sam probala, pravim zgađeni izraz lica, ali koga je briga sada, bar je kofein.  

14h: Letimo negde iznad Italije kada se čuje razglas stjuardese koja se izvinjava jer su zaboravili katering. Haha, uh, dobro je. Na trenutak sam pomislila da će reći da treba da sletimo u Atinu ili tako nešto.

15h: Treba da sletimo svakog časa. Vidim ostrva u daljini i pitam se koje li je naše. Srećna sam. Odjednom, čuje se novi razglas. Ovog puta pilot govori kako zbog loših vremenskih uslova ne možemo da sletimo na Santorini, već idemo ka Atini. Štaaaaaa? Ne mogu da verujem! Znala sam! Sve vreme sam predosećala isto, samo što mi mozak nije dao da mislim na to. Prvo ona šolja iz Atine, pa moja intuicija. 

15:30h: Ok. Nema veze. Zapravo sam uzbuđena zvog cele avanture. Bar ćemo možda provesti veče u Atini. Hoću da mislim pozitivno.
15:45h: Govore nam da je aerodrom na Santoriniju zatvoren i da se ne zna kada ćemo moći da poletimo nazad. Da skratim priču, proveli smo sate zatvoreni unutar aviona parkiranog u Atini, bez ikakve naznake šta se dešava, bez hrane i bez vode.

20h: Doneta je odluka da se avion vraća za Barselonu! Neeeeeee! Zašto? Zašto ne mogu jednostavno da nas ostave u nekom hotelu u Atini (kao što se dešava u ovakvim situacijama) i da pokušamo sutra ponovo? Zar je lakše preleteti opet celu Evropu? Mora da sanjam.

23h: 3 sata kasnije, eto nas ponovo u Barseloni. Posle svega. Niko i dalje nije znao šta će sa nama, organizacija na aerodromu je bila blago rečeno očajavajuća, da bismo posle nekoliko sati na aerodromu bili odvezeni u hotel u Barseloni, ne bi li smo spavali svega sat vremena i 28 minuta jer je trebalo vratiti se nazad na aerodrom. Ležim na krevetu i blenem u plafon inače prelepe sobe i hotela. Razmišljam kako je čudan osećaj biti u svom gradu i ne ići kući na spavanje, a kako je tek čudno što sam ovde, a trebalo je da uveliko spavam na Santoriniju. Sve vreme mi deluje da sanjam, a san je uglavnom jedna noćna mora kojoj se kraj ne nazire. Buđenje je za sat vremena.
Dan 1 - Da li ćemo stići?

3h: Spavala sam pola sata i bolje da nisam. Jedem mafin koji su nam dali u hotelu, prvu pravu hranu posle ne znam koliko sati bez iste. Nemam snage više. Želim da se probudim juče i da sve bude ok. Želim i da se vratim kući i da zaboravim na sve.

5h: Nema odustajanja. O, ne. Stići ću na Snatorini pa ne znam šta da se desi. Jedino što činjenica da treba leteti opet 3 sata bez ikakve naznake da će avion uspeti da sleti, ne deluje nimalo ohrabrujuće.

7h: Let je počeo. Ok, vreme, vetru, molim te, nemoj da nam praviš problem. Ne bih izdržala 4. preletanje Evrope.

8h: Ne znam za sebe od umora. Nekada sam želela da budem stjurdesa, a sad se taj san definitivno raspršio, kao i oblaci kroz koje prolećemo.  

10h: Nekoliko turbulencija kansije, pilot govori kako vreme nije toliko loše i da će pokušati da sleti. Šta? Da li čujem reč "pokušati"? Kako može da se POKUŠA da se sleti. Nema možda. Ili se sleće ili se vozi dalje. Pokušati znači rizikovati. Uh, ne sviđa mi se kako to zvuči. Vidim ostrvo. Vidim i stenu prema kojoj letimo. Ne mogu da gledam. Muka mi je. Loše mi je. Neću valjda umreti ovde i ovako. Ako preživim, nikada više neću otići na Santorini. Nikada! Nema šanse. Pokušavam da ne paničim i da ne povraćam dok se avion trese. Vetar ne popušta. Stena je sve bliže. Odjednom, dotačinjemo zemlju. Ne znam da li da plačem od sreće ili od pretpljenog straha i sveopšteg ludila. Pilot dobija najveći mogući aplauz. Tu smo, živi smo, nekako, dobro smo, valjda. Stigli smo na Santorini posle 21 sata odiseje, posle 9 sati letenja 3 puta nad Evropom.

17h: Posle nekoliko sati spavanja, izlazimo napolje, a magija upravo počinje. Već tog trenutka ne mogu da verujem da postoji nešto toliko čarobno kao Santorini, ovo grčko ostrvo na koje ću ipak morati da se vratim, makar preživela sve ovo ponovo. Moraću. Šta da radim :p

Ako ste izdržali do kraja, hvala vam što se tu. Sada vas ostavljam sa slikama iz glavnog grada po imenu Fira, a o kojem ću nešto više nekom sledećom prilikom, kao i o vedrijim temama. Nema više drame ;)




I wore:
Jacket: Mango
Dress: Dresslink - HERE
Bag: Paco Martínez
Flats: Tex
Sunglasses: Vannali
Ring: Jane Stone
Share:

87 comments

  1. Bas nesvakidašnje putosestvije, wow! Svaka vam čast na hrabrosti i upornosti. Zaista je čudno sto vas nisu smestili u neki hotel u Atini umesto da vas vraćaju u Barsu pa za par sati opet jovo nanovo :-) Ali, sve se to zaboravilo pri samom pogledu na prekrasni Santorini. Ah, bas mi je želja da ga posetim. Fotografije su me još na Insti ostavile bez daha.
    Haljina koju nosiš u ovom postu se bas lepo uklopila uz ambijent.
    Radujem se nastavku Santorini postova :-)
    Cmok

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš! Da mi je neko rekao da će se jedan naizgled normalan dan pretvoriti u sve to, ne bih mu verovala. Ali sad mi je bar smešno i prosto neverovatno, a imam dogodvštine za prepričavanje :D Da, da smo bar ostali u Atini, sve bi bilo ok. Ovako je bilo pravo maltretiranje. Sve ovo što sam napisala je zapravo kratka verzija, ima tu toliko besmislenih detalja. Ali dobro, novo iskustvo. Uostalom, Santorini je vredan svake muke jer je stvarno raj na zemlji i nešto što bih svakome preporučila da vidi makar jednom u životu. Nestvarno je sve, zaista.
      Hvala ti na komplimentu i na žurbi da pročitaš :) Iako mi ovako veliki postovi oduzimaju užasno mnogo vremena, sve je vredno kad znam da ima vas koji će te posvetiti svu moguću pažnju i na tome sam iznova i iznova prezahvalna :) :*

      Delete
  2. To da su vas vratili nazad u Barcelonu na par sati samo da bi opet krenuli....Mislim to stvarno nevjerojatno zvuči...sjećam se da skoro nisam mogla vjerovati kada sam pročitala na instagramu. Strašno neprofesionalno, danas neke kompanije posluju bez plana i reda i mislim da to ne ostavlja dobar dojam na zračni promet, ali neću ulaziti u to!

    Sjećam se kako se jednom jedan Talijan izderao na mene jer nam je avion kasnio sat vremena, a kada sam mu ispričala kako mi zapravo kasnimo od jučer onda se počeo smijati i na kraju se putnici uopće nisu na nas ljutili (a kasnili smo od jučer jer smo imali samo jedan avion u toj bazi i dogodilo nam se kašnjenje koje se onda po zakonu inercije moralo protegnuti na 24 sata i ništa tu nismo mogli, jednostavno moraš ići dalje s letovima znajući da će svaki idući kasniti sat vremena). Imala sam i ja svakakvih situacija, jako puno spavanja u avionu ( U Tel Avivu npr. nisu posadu puštali iz aviona jer kao aerodrom navečer ne radi pa bi onda od ponoći do šest ujutro čamili unutra, obukli se u pidžame a na kraju ne bi ni spavali). Meni je tada sve to bilo jako zabavno, ali iskreno ne znam bi li mi sada sa trideset godina bilo tako zanimljivo kao kada sam imala devetnaest i dvadeset tako da ne žalim da tim stjuardesa danima:)....No, moram priznati da mi se nikad nije dogodila tako neka apsurdna situacija kao vama. To je stvarno previše.

    No, kroz čištilište do raja kako kažu, kroz trnje do zvijezda...a ovo mjesto je stvarno božanstveno!!! Fotografije me oduševljavaju...a ne mogu vjerovati kako ste vas dvoje stalno nasmijani...stvarno preslatko. Mislim da bi se većina bračnih parova u sličnim situacijama svađala i bila nervozna, ali izgleda da je vaša pozitivna energija prevagnula...kao što i treba, a te neke čudne epizode u životu treba prihvatiti kao avanturu i samo gledati naprijed.


    p.s. Prekrasno ti stoji ova haljina!!!!!!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa vidiš ti kad se ti sa svim tvojim letačkim iskustvom, nije desilo tako nešto, šta da ti kažem. Ogroman propust i neprofesionalnost kompanije koja neće da snosi posledice i odgovornost jer kriv je vetar!? :/ Naravno, ti kad uđeš u avion zapravo nikad ne znaš ishod, ali ovo mislim da baš niko ne očekuje. I kao da je Barselona tu u blizini Atine. Ali eto, prosto mislim da je teško da se ovako nešto ponovi ali smo definitivno bili baksuzi jer kažu da se cela scena oko nesletanja zbog vetra dešava samo par puta godišnje. U svakom slučaju, vredelo je i sad iz ove perspektive bih ponovo. Dokaz da se oko vrednih stvari treba pomučiti. I sama sam se osećala kao u nekom čistilištu, i od svog umora u svega, ni sam više ne znaš gde si i da li je stvarno to što se dešava. Nismo baš bili svoji tog dana ali je spavanje dosta pomoglo. Onda kad izađeš i vidiš sve to, stvarno se briše sav umor i sve negativno i prosto moraš da se uklopiš sa celom tom lepotom i nekom divnom energijom. Što se nas tiče, da, sve je bilo ok, i ono što me iznenadio da je ceo avion bio ok, niko nije dizao frku i paniku, a i ja nekako sam tip osobe koji u kriznim situacijama nesvesno guram sebe napred, pa je valjda sve nekako došlo na svoje lakše ne što bi inače. Život i jeste avantura i kao što kažeš, samo treba gledati napred. Uostalom sve bude pa prođe...
      Hvala ti. Haljinica mi je stigla baš pred put pa mi je taman poslužila :)

      Delete
    2. Ja ne vjerujem da nije postojao neki slobodan hotel u Ateni i ne znam kako im je uopće palo na pamet da vas vraćaju nazad, ali kao što kažeš to je to kompanije....vjetar stvarno može biti problem, u Dubrovniku smo jednom imali prekinuto polijetanje zbog vjetra što je užasno neugodno, onako te baš ureže u stolicu koje je to kočenje...ali nije im vjetar izlika da se ne brinu za putnike. Dobro pa bar putnici nisu pravili paniku, onda bi vam sigurno još bilo teže.

      Pogled je tako predivan da se u njemu može stvarno izgubiti, a vjerujem da kada ste se odmorili da vam se sve činilo lakšim....

      haljina baš nekako daje romantički izgled, a s mjestom se uklopila savršeno.

      Delete
    3. Da, ma haos. Kao da smo sleteli negde u nedođiju, a ne u Atinu. Znam, vetar je užas i stvarno podržavam ideju da se ne rizikuje sletanje, nego eto, uzeti vremenske uslove kao opravdanje neorganizovasti avio kompanije je problem. Nije reč ni o meni samo, nego o celom avionu. Svi smo konstatovali da srećom nije bilo uopšte male dece na letu ili bolesnih ljudi. Ko zna koliko ima takvih situacija, a tu putnik retko kad može da izvuče nešto za svoju dobrobit.
      Da, toliko je lepo da se zaista sve ružno rasprši u trenutku i samo želiš da upijaš sve oko sebe i da nikad ne odeš odande...
      Da, haljina je belo plava i lepršava pa se uklapa. Prosto sam znala i na neviđeno i nisam pogrešila :)

      Delete
    4. da, sreća pa je sve dobro završilo. Haljina je stvarno rajska, kao i ovo mjesto...fantazija bjeline i plavetnila.

      Hvala ti na divnim komentarima! Jutros sam se probudila u pet pa me nešto pukla inspiracija da napišem nešto što mi zapravo već dugo mota po glavi, o tome kako ustvari imamo veću kontrolu sami nad sobom nego što shvaćamo i ako ne može kontrolirati što se događa oko nas, možemo kontrolirati u određenoj mjeri kako mi reagiramo na to.

      Delete
    5. Nema na čemu :) Znam dobro kad ti se nešto ureže u mozak u rano jutarnje ili sitne sate. Mislim da su te ideje i osećaji zapravo oni koji treba da nas vode. Makar to vidim kod sebe. Taj tekst je jedna od boljih stvari koje sam pročitala u poslednje vreme, stvarno menja ugao gledanja na svet. Mislim da ću mu se često vraćati ;)

      Delete
  3. Nevjerojatna mi je ova vaša avantura dolaska, ostala sam paf prvo kad sam pročitala sve na instagramu i još uvijek mi je suludo da su vas preko čitave Europe vratili natrag na par sati, kad ste mogli ostati u Ateni ko ljudi i ujutro krenuti za Santorini. Ali dobro, iz ovakvih ludosti uvijek nastanu odlične priče i glavno da ste vi sretno stigli na valjda jedno od najljepših mjesta na svijetu i da ste se sjajno proveli! :)
    A ova haljina je kao stvorena za tebe, predivna si! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, da, nisam neko ko voli da kuka i da se žali, ali eto, desila se potpuno jedna nebuloza. Kao da sam bila na skrivenoj kameri ili tako nešto. Mislim da bih lakše podnela i noć na aerodromu u Atini nego ponovno preletanje Evrope. Bar sad imam doživljaje za prepričavanje, a iako ima toliko toga što bih rekla na temu Santorinija, morala sam da podelim ovo iskustvo koje mi je sad posle svega smešno :D Santorini je neka druga planeta i bar je bilo vredno celog cimanja. Hvala ti! :)

      Delete
  4. Pero qué envidia tengo de no estar allí , mi viaje soñado es el dee ir a Gracia , Atenas y las islas. No sé cuando lo haré , pero me han enamorado tus fotos tan bellas . Estáis guapísimos , tú y tu chico . Te espero en mi nuevo post comovestirsealostaytantos.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Espero que puedas ir pronto! Merece muchísimo la pena y sobre todo Santorini. Muchas gracias! :)

      Delete
  5. Hola guapa,, vaya vueloooo!! que miedo y que pena haber tenido tanto trajín, me encantaron tus fotos son preciosas, y el vestido es super bonito, estáis muy guapos, al menos se ve que despues de todo disfrutasteis mucho. Me quedo por tu blog corazón, me gustaría que me visitaras ,, miles de besos preciosa. :* <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sí, creo que es dificil que se repita algo así! :D Parece mentira pero así fue y bueno, por lo menos mereció la pena ya que Santorini es un paraíso. Muchas gracias y bienvenida! :):*

      Delete
  6. you are always at the most beautiful locations, love the dress
    Keep in touch
    www.beingbeautifulandpretty.com
    www.indianbeautydiary.com

    ReplyDelete
  7. wow gorgeous photos, lovely place:)
    Have a nice week:)
    kisses:*
    http://irreplaceable-fashion.blogspot.com/

    ReplyDelete
  8. Pero que maravilla de experiencia y que bien nos lo has contado. El vestido es precioso

    ReplyDelete
  9. Greece is simply beautiful! Your photos are superb...

    besos,
    M
    The Flower Duet

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yes, it's such an incredible country. Thank you! :)

      Delete
  10. Sorry to hear about your "adventures" conected with fligh to Santorini, Tijana, you had to be stressful time for you and Ullises, but luckily, everything ended good at the end and you landed safety on this beautiful Greek island! What about photos I'm impressed how Santorini terrific is, because honestly, I saw it on photos/ I knew it from movies, BUT I've had no idea that is so magical, really! The views are just breathtaking and I can't wait to see more of your photos, dear!

    http://crafty-zone.blogspot.com/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yup, a lot of stress but luckily, everything was worth it :) Trust me, there's no place like Santorini. It's beyond and above anything I've seen. You would love it there. It's like another planet or something :) Thanks, dear, there will be more posts and a looot of photos :)

      Delete
  11. Vama je bas bilo uzbudljivo, toliko toga da se desi :-D
    Slike su nestvarne, nemam reci, perfektno :-*

    https://katycolorfulfreak.blogspot.com/2016/05/basics.html

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, da, malo previše uzbudljivo :D Hvala ti puno! :)

      Delete
  12. Muy bonitas las fotos. Me encanta tu vestido
    Besos guapa

    ReplyDelete
  13. Que vuelo tan estresante!!! Lo bueno es que ha valido la pena llegar al destino, tus fotos son increíbles, bello Santorini, bonito look y que cabello tan lindo que tienes, De mis fotos favorisimas son la que estas sentada en una escalera, otra que estas parada como bajando una escalera en medio de dos muros que miran hacia el mar y la última... Este post es encantador. Besos Guapa!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sí, demasiado estresante pero menos mál que mereció muchísimo la pena y al instante se borró todo lo malo. Muchas gracias por leerme y por los piropos. La verdad es que es un placer hacer estos posts tan complejos cuando sé que hay personas como tú que realmente prestan toda la atención y muestran interés :) <3

      Delete
  14. Amazing photos as always. Looks like a dream place :3

    A RUIVA BLOG
    FACEBOOK
    INSTAGRAM

    ReplyDelete
  15. Oh gosh! That's a breathtakingly beautiful place. I love all your pics, you are enjoying it to the most!
    http://www.rakhshanda-chamberofbeauty.com/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yes, it's magical really and I enjoyed it 100% :) Thanks!

      Delete
  16. Wow wow wonderful photo
    Your look is SUPER
    Come to visit me

    ReplyDelete
  17. Proživjela sam tu tvoju priču pa gotovo s tobom iako sada, kada je čitam ovako u komadu i na jednom mjestu, ponovno ne mogu vjerovati što ste sve prošli... super mi je fotka Ulija na aerodromu i kiseli osmijeh i onda ona sretna na Santoriniju. Vjerujem da niste mogli doći k sebi d reće kada ste sletjeli. Organizaciju, ili bolje rečeno, nedostatak iste je uopće suvišno komentirati... Drago mi je da započinjemo ovu Santorini avanturu i jedva čekam saznati svaki detalj i upijati fotografije.
    Haljinica me oduševila već na IG i kao da je stvorena i za tebe i za Santorini... ne bi ti sigurno tako dobro stajala da nisi izgubila koje kilo u svoj toj zbrci ;P :) Ljubim!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Onoliko radovanje i sve i da smo znale da će prvi dan biti ovakav :p Znaš sve, ali da, čak i ja sad kad čitam sve tako napisano, prosto ne mogu verujem da se stvarno desilo :D Dušu sam ispustila dok sam sročila sve ali evo ga javno da se nikad više ne ponovi. Ne na ovakav način.
      Biće ovih postova do kraja meseca, čini mi se, tako da ima dosta materijala ali moram polako jer me je stislo sve sa svih strana, znaš već...
      Da, haljinica je skroz ja, voim te stvari koje obučeš i to je to. Naročito kad se treba spakovati i slično. Eksperimentisanje i ostalo ostavljam za kućne uslove :D :***

      Delete
  18. What amazing pictures, you look great!
    Have a lovely day :)
    Rosanna x
    Rose's Rooftop

    ReplyDelete
  19. Wow kakve fotografije, SAVRSENE :) I kakva avantura, prava filmska :)
    Jedva cekam sledeci post, da ponovo uzivam u lepotama Santorinija :) Kiss

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, sve je zaista bilo kao na filmu, kako komplikovan početak, tako i savršeni nastavak onoga što je sledelo jer je Santorini stvarno nešto posebno :) Hvala puno! Biće još postova :)

      Delete
  20. Great post hun! I love this so much.

    JENNEROUTFITS.COM a blog dedicated to kendall and kylie jenner’s best outfits.

    ReplyDelete
  21. Efectivamente has vivido toda una aventura. Cuando tomas un avión nunca se sabe. Yo siempre digo que no volaré más y aquí estoy de nuevo en Bolivia con doce horas de vuelo. Que fotografías más espectaculares. Tengo que ir a conocer Santorini, pero eso sí, sin mal tiempo.Las fotos magnificas como siempre. Te molestaría mucho decirme que tipo de objetivo usa tu marido? Muchas gracias y un besito

    ReplyDelete
    Replies
    1. Exacto. Te lo tomas como una cosa ordinaria, pero en realidad pueden pasar tantas cosas... Oh, Bolivia tiene que ser precioso. Santorini es seguramente el sitio más bonito que he visto y te lo recomiendo muchísimo! Gracias! Bueno, él usa varios pero aquí en concreto se trata de Samyang 14mm 2.8 y Tamron 28-300mm. Otro besito para ti

      Delete
  22. What an insane start on the trip, but the pictures are gorgeous! Xx

    www.thefashionfolks.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yup! Totally insane but it was so worth it! ;) Thanks!

      Delete
  23. Vaya fotos más alucinantes, me encantan, como siempre!! El outfit muy bonito, espero que lo disfrutaseis mucho!
    Un besazo preciosa

    ReplyDelete
  24. me Encanta El lugar!!!
    Chiara
    http://www.chiaraangiolino.it/

    ReplyDelete
  25. Sweetheart....am so sorry, this literally made me cry, the coffee, the intuition and your gut....I love how you kept hope alive till the end and this is one of your longest post but the most interesting one not because of your suffering no am not a sadist but because you have expressed yourself more and that way am able to know you bit by bit. I hope you get to Santorini safely, Bon voyage! Lots of love!
    www.fashionstylemogul.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Oh, you always make my day! I'm so grateful for all of your support and care. Don't worry, everything was great later. I'm really glad that you enjoyed this post despite the length and well, all the drama :p As much as I want to keep everything professional, it's just impossible to keep this virtual life separated from my personal stories, so I'm really happy that some of you enjoy it as much as I enjoy sharing them with you :) <3

      Delete
  26. Disfruta de esa maravilla de viaje!!besos

    ReplyDelete
  27. Videla sam na Instagramu da je post izbačen i sa velikim ushićenjem uključujem laptop i čitam i ostale postove, a tvoj ostavljam za kraj, da mi se radoznalost još više probudi, ali i zbog drugih stvari koje ću ti napisati na kraju. Neverovatno je sve to što ste doživeli, ali da ste ipak ostali u Atini, sigurno vam ne bi bilo toliko uzbudljivo. :P Zbog ovih fotografija Santorini zaista opravdava naziv "raj na zemlji". :) Vi ste kao i uvek prelepi i na vašim licima se vidi zadovoljstvo što ste tu gde jeste i da se sjajno provodite. Fotografijama sam očarana i tvoj muž još jednom potvrđuje da je zaista fenomenalan fotograf. Toliko sve prelepo izgleda, tvoja haljina, spontanost, osmesi, plavetnilo... očaravajuće! :)
    Znala sam od početka da neću zažaliti zbog toga što sam tvoj post ostavila poslednji, jer je bio vredan čitanja i gledanja(kao i uvek) i sada mogu mirno da zaspim, znajući da u moru ovih recenzija,beauty saveta,favorita i ostalog, postoji neko čijim postovima se istinski radujem i mogla bih da ih čitam iznova i iznova. Hvala ti na tome! :)
    P.S.: Ne mogu da doooočekam nastavak i ostatak fotografija! :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja stvarno ne znam kako da ti se zahvalim na svim rečima i pažnji :) Zaista me je dirnuo tvoj komentar i mnogo, mnogo mi znači kad znam da se nekome moj blog i sadržaj izdvajaju od ostalih i uopšte kad dobijem ovakav komentar koji je daleko od onih "super, prati me bla, bla, bla" ;) Znaš, i sama ostavljam ono čemu se radujem za kraj, a koliko puta mi se samo desi da od toliko gluposti ni ne stignem da pružim pažnju koju neko toliko zaslužuje, tako da sam stvarno počastvovana što sam i ja tebi u toj kategoriji. Nikada nisam želela da budem samo još jedan blog, ne zato što mislim da sam iznad drugih, nego što od samog starta, a naročito u poslednje vreme, želim da budem verna sebi i da pružim sadržaj koji će biti vredan nečijeg vremena. Takve i sama tražim, a znaš vrlo dobro da si i ti za mene u toj kategoriji :)
      Da, da smo ostali u Atini, verovatno bih i zaboravila na sve, ali eto, ovakve situacije su one koje pamtiš i prepričavaš iznova i iznova. Sa druge strane, Santorini zaista jeste rajsko mesto koje je vredno svake muke. Nema tih reči, ni slika kojima bih mogla da dočaram kakvo je to ostrvo. Hvala ti u moje ime, i u ime mog muža. Znam da si i sama u fotografskim vodama, pa utoliko više cenim tvoj kompliment. Srce si :* Drugi deo stiže sutra :)

      Delete
  28. Vaya aventura, parece sacada de una película! Menos mal que al final todo
    salió bien y pudiste disfrutar de esta preciosidad de isla :) Me encantan
    las fotografías que sacas siempre, aunque estas tienen algo diferente,
    este lugar es precioso! Y tu te ves genial allí! Te mando un besito
    desde mi blog guapa!!

    www.comparteilusion.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jeje, sí, la verdad es que parecía que estaba dentro de una película. Por lo menos mereció mucho la pena y enseguida me dejé llevar por todas las maravillas de la isla :) Muchas gracias, guapi! <3

      Delete
  29. Whoooaaaaaa it sounds like an amazing experience. Can't deny that traveling is kinda tiring even though it's super fun. But everything is worth it. And the turbulences sound scary. I don't like turbulences too. It freaks me out haha.
    Great photos you got there. Would really love to go to Santorini someday.
    Anyways, would you like to follow each other? :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yeah, I'm always so excited when that day comes, yet I never fail to feel exhausted in the end, especially when it comes to a craaaazy trip like this one :p The turbulences freak me out too haha, but they say that they're not as problematic as they seem.
      Thanks so much! I definitely recommend Santorini! ;)
      Of course! :D

      Delete
  30. Thanks deasr
    I follow you GFC n.505 g+ too if you want follow me
    Have a good day
    To me new post
    babaluccia.blogspot.com
    bloglovin

    ReplyDelete
  31. UNBELIEVABLE sweety :o
    This is all so unlikely! And they forgot the catering? What?!?


    MY KIND OF JOY

    ReplyDelete
  32. dreaming place and post. i really fall in love with Santorini
    XOXO FASHIONSOBSESSIONS | FACEBOOK | INSTAGRAM | Find me on LB

    ReplyDelete
  33. Replies
    1. Don't worry, the chance of that are really minimal. You know what they say, the airplanes are the safest form of transport ;)

      Delete
  34. Hope you're having great evening so far, Tijana ;)

    http://crafty-zone.blogspot.com/

    ReplyDelete
  35. Just by reading your post I'm feeling like I was in Santorini OMG, so interesting <3 By the way, you look like a Greek Goddess, so beautiful <3

    xoxo,

    |CHELSHEAFLO NEW POST|

    |INSTAGRAM|

    ReplyDelete
    Replies
    1. I'm glad I made you feel like that :) Oh, that's such a nice compliment! Thank you so much :)

      Delete
  36. ¡Hola Tijana! Menuda aventura eh, aunque he de confesar que por momento me divertí mucho leyendo, aunque seguro que lo pasaste medio mal por ratos pero al fina la recompensa fue única... y me lo imagino, ya con ver esas fotos hasta me he apuntado en la cabeza la idea de ir a Santorini cuando se presente la oportunidad! Jamás he pasado algo similar a lo que cuentas, aunque con los aeropuertos y las aerolíneas nunca se sabe... por eso siempre trato de llevar un libro muy gordo ante cualquier ataque de desesperación, jaja.

    Me encantan todas y cada una de las fotos, no sabría elegir mi favorita, todas parecen de revista!

    Un beso y que tengas un feliz finde, ya nos contarás más aventuras sobre este hermoso lugar!
    Pablo
    Fungi Express blog

    ReplyDelete
    Replies
    1. Me alegro jaja, esa fue mi intención, describirlo tal como me pareció y me alegra que hayas sacado algo positivo de mi aventura :) Fue duro eso de no dormir, no saber que iba a pasar y tal, pero yo me mantuve con la mente positiva y es algo que ayuda muchísimo en situaciones tan absurdas como la mía. Pero todo mereció mucho la pena y te recomiendo que vayas porque te prometo que te va a encantar. Jaja, yo también llevo libros o revistas, pero ni siquiera yo que soy super fan de libros, puedo leer tantas horas seguidas :p
      Gracias, Pablo! Igualmente! Un beso

      Delete
  37. Oh my,I really want to visit Santorini too some day.My oh my these pictures are so breathtakingly beautiful.
    sophieatieno.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. You really should! There's no place like Santorini. Thank you! :)

      Delete
  38. ❤️ Lovely post dear! Have a great weekend!

    ReplyDelete
  39. wow such great pics and the place is so serene and like heaven...You look lovely in that dress...Love it. Waiting to see more from your visit.....
    xoxo
    Epsita

    www.thepositivewindow.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Thank you, dear. Yes, heaven is the word. More posts are coming soon :)

      Delete
  40. Evo napokon i mene, da ove preeeeeeedivne fotografije vidim s oba zdrava oka. :D
    Meni se čini da je baš povratak u Barcelonu bio ključan, te loše vremenske uvjete zbog kojih niste uspjeli sletjeti odvukli ste sa sobom u Barcelonu i nazad se vratili u puno bolje uvjete. :P Jer koliko vidim (i koliko sam mogla vidjeti i uživati 'live' na IG, bez obzira na ove oblake, vrijeme vas je poslužilo. :))
    O Santoriniju ti nemam što za reći, a da ti nisam rekla u onim našim mailovima, vidim da te nije razočarao, a ja samo mogu reći - znala sam. ;) I znala sam da ćete se vratiti s brdom fantastičnih, savršenih fotografija i donijeti malo Santorinija i k nama i nisam pogriješila. Doslovno sam zaljubljena u svaku fotografiju, svaki detalj, svaku boju i nijansu...fotografije su vam čista poezija, magija. <3 <3
    A vi ste mi preslatki na njima, ne mogu ti opisati koliko sam sretna što ste (ako zanemarimo ovaj težak početak puta) imali tih par dana kao iz raja. :*** <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. A ja evo konačno da odgovorim i ovde, Blogger me zavitlava sa komentarima...
      Pa da, sve već znaš, da nismo leteli nazad ovde, sve bi bilo drugačije, ali onda cela priča ne bi bila ni upola tako zanimljiva :p Ti znaš najbolje kako je sve magično tamo i drago mi je da sam i tebi koja si bila prenela delić magije sa Santorinija. Hvala ti od oboje :) :* <3

      Delete
  41. I saw on Instagram that you had troubles landing on the island, but flying back to Barcelona is a madness! Why didn't they accommodate you in Athens? I don't understand. And what's more - they forgot the catering? Well, that's what I call a nightmare. It's good that you stayed strong, and I love love love your optimism, Tijana! I can see how happy you were on the photos, which btw are perfect! I have never experienced such troubles with a flight. Glad to hear that at the end everything was fine.

    P.S.: I also have a dream to become a stewardess, haha. It's like the crazy idea to leave everything behind to chase my dreams :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Yup, imagine that! I think those things hardly ever happen and the combo of the flying back to the origin and the catering thing especially :p But anyway, it was so worth it and the nightmare became the most beautiful dream. I'm always trying to stay positive especially when I know that I can't do much, it's easier for me to stay calm. I'm glad you like the photos, the place is really perfect!
      Haha, you know what? I say gooooo for it! Lucky for me, my dreams kind of changed the direction in the meanwhile, but there will always be a tiny part of me who will regret not going for it, so you have my support :D

      Delete
    2. Haha, thanks, Tijana! We'll see, I may step outside my comfort zone one day, and do it... :D

      Delete
    3. Do it for me too :D Who knows, everything's possible ;)

      Delete

© Fashion Abejita | All rights reserved.
Blogger Template Crafted by pipdig