Metamorphosis

I'm like any other person who likes spring. I adore it, actually, yet spring always makes me feel uncomfortable and anxious. I feel highly sensitive, highly emotional, my body comes up with all these symptoms that I can't figure out and I feel confused, scared and shattered. That cocktail of emotions goes stronger and stronger as the trees go greener and greener. Every shade of green no matter how beautiful, creates a mess in my head. I have all this feelings and ideas. I feel like that little thingy that still doesn't know that it will become a butterfly, a beautiful free butterfly that will take the advantage of this new season and live the life that it's meant to live. I just need to embrace the metamorphosis, trust the process and tell my mind to shut up and let it go. Don't we all, really?

Esp

Soy como cualquier otra persona que se alegra por primavera, pero cada primavera me trae angustia y anisedad. Me siento demasiado sensible, demasiado emotiva mientras mi cuerpo tiene mil y un síntomas porque la mente no sabe que hacer con ese cóctel de emociones. Con cada tono de verde que los árboles están recibiendo estos días, me siento más confundida, asustada y sin confianza. Entonces me doy cuenta que no pasa nada, que es tan normal sentirse a ratos como ese bichito que todavía no sabe que está a punto de convertirse en mariposa y que en cuanto abra sus alas, la angustia y el miedo se irán volando. Solo hay que darse cuenta que se trata de un simple cambio, como la metamorfosis. Hay que callar a esa vocecita pesada, relajarse y dejarse llevar. ¿Verdad?

Srp

Ja sam samo još jedna osoba koja voli proleće. Obožavam ga, zapravo, ali istovremeno, proleće svake godine u meni budi neki nemir. Postajem previše osetljiva, previše emotivna, a moj mozak ne zna šta bi sa svim tim osećanjima pa telo posustaje i traži načine da se oslobodi nagomilanog tereta. Konfuzija, strah, uzdrmanost, nemir i anksioznost postaju jači sa svakom novom nijansom zelene koju drveće poprima ovih dana. Sada kada sam navikla na taj nemir, shvatam da je samo prirodno osećati se tako, kao mala larva koja još uvek ne zna da će postati leptir i da će doći sve na svoje čim raširi krila. Treba samo prihvatiti činjenicu da je u pitanju prirodan proces, neka vrsta metamorfoze, jer se telo i um takođe oslobađaju starih dimenzija ne bi li dobili nove i bolje. Tada kažem onom dosadnom glasiću da ućuti i da se opusti. Sve će biti u redu.

Ph. by Ulises

I wore:

Trench: Stradivarius

Top: Sfera

Jeans: H&M

Bag: Paco Martínez

Sneakers: Converse

Scarf: non branded